,,Društvo je bezbedno onoliko koliko ga mi sami pravimo bezbednim! Zdrava socijalizacija kao imperativ za bezbedno društvo!” Dejan Milutinović, Predsednik Strukovnog udruženja sektora bezbednosti

Dejan Milutinović, predsednik Strukovnog udruženja sektora bezbednosti, jedan je od vodećih stručnjaka u oblasti bezbednosti u Srbiji. Njegovo bogato profesionalno iskustvo, koje obuhvata rad u privatnom sektoru, Ministarstvu unutrašnjih poslova i brojnim društvenim inicijativama, čini ga pravim sagovornikom na temu bezbednosti mladih. Kao inicijator osnivanja Strukovnog udruženja sektora bezbednosti i čovek sa snažnom vizijom, gospodin Milutinović je dokazao svoju posvećenost unapređenju bezbednosti u zajednici.

Okrugli sto „Bezbedna deca – Bezbedno društvo,“ zakazan za 12. februar 2025. godine u Baštovanskoj 1/6 u Beogradu (GloSec akademija), predstavlja još jednu priliku za pokretanje važnih pitanja o zaštiti dece i jačanju njihove bezbednosti. Kao predsednik organizacije koja zajedno sa S4 GLOSEC Globalnom bezbednošću organizuje ovaj događaj, Milutinović veruje da je bezbednost dece pitanje koje zahteva multidisciplinaran pristup i zajednički rad svih aktera – roditelja, obrazovno-vaspitnih ustanova, stručnjaka iz oblasti bezbednosti, institucija i lokalnih zajednica.

U ovom intervjuu, Milutinović govori o značaju predstojećeg događaja, izazovima u očuvanju bezbednosti dece i koracima ka stvaranju bezbednijeg društva za buduće generacije.

1. Bezbednost dece je tema koja spaja Strukovno udruženje sektora bezbednosti i S4 GloSec Globalnu bezbednost, budući da se obe organizacije već godina bave ovom temom. Šta vas kao organizatore motiviše da istrajete u radu na ovom polju i šta ovaj događaj simbolizuje za vaše zajedničke napore?

Kroz svoje radno i lično iskustvo, kao i znanje koje sam stekao na nekadašnjem Defektološkom fakultetu (sadašnji FASPER – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Univerzitet u Beogradu), uvideo sam da su gotovo svi poremećaji u ponašanju, uključujući devijantno i kriminalno ponašanje, pored genetskih predispozicija, najviše uslovljeni životnim okolnostima i prilikama u kojima se ličnost razvija i živi. Kada to tako postavimo, postaje jasno gde treba usmeriti prevenciju – na sprečavanje devijantnog ponašanja, nasilja i kriminala.

Genetika jeste jedan od faktora, ali je u velikoj meri uslovljena okruženjem i prilikama koje utiču na proces socijalizacije. Najvažniji faktori socijalizacije su: porodica, kao osnovna gradivna ćelija društva; vaspitno-obrazovne ustanove; vršnjačka okolina i društvo, koja direktno utiče na sve ostalo. Pored toga, institucije koje država formira igraju važnu ulogu u pružanju podrške i pomoći osnovnim faktorima socijalizacije.

Kada jedan od ovih faktora ne funkcioniše ili je više formalan nego suštinski, društvo reaguje na te disfunkcije. Nažalost, u našem društvu postoje očigledne prepreke i smetnje u radu ovih faktora. Naš zadatak je da identifikujemo te smetnje i nefunkcionalnosti, analiziramo ih i pronalazimo održiva i bolja rešenja. To je, po mom mišljenju, najbolji način da se predupredi devijantno ponašanje, nasilje i kriminal.

Ovakav pristup zahteva multidisciplinarnu saradnju stručnjaka iz različitih oblasti, ali i otvorenost za širi pogled na problematiku, čak i kada to znači izlazak iz zone komfora ili formalnih granica. Samo tako možemo postići značajne rezultate u unapređenju društvene vezbednosti i zaštiti mladih

2. Koliko je značajno započeti godinu diskusijom o bezbednosti dece i kako ovaj događaj doprinosi podizanju svesti o ovoj temi?

Dosadašnji događaji, sve češće tragedije, pojave nasilja i izazova u društvu, jasno ukazuju na hitnu potrebu za okupljanjem stručnjaka i profesionalaca koji mogu ponuditi rešenja za stvaranje bezbednijeg društva i sigurnije budućnosti. Epilog takvog okupljanja bi trebalo da bude formiranje svobuhvatne analize trenutnog stanja i stanja i definisanje inicijativa koje će doprineti unapređenju postojećih sistema i mera. Započeti godinu ovom temom znači jasno postaviti prioritete i pozvati na zajedničko delovanje svih relevantnih aktera.

3. Koji su, po vašem mišljenju, trenutno najveći izazovi u očuvanju bezbednosti dece u obrazovno-vaspitnim ustanovama?

Jedan od najvećih izazova u očuvanju bezbednosti dece u obrazovno-vaspitnim ustanovama leži u gubitku balansiranog pristupa obrazovanju i vaspitanju. Nastavni proces je često fokusiran na repetitivno usvajanje informacija, dok vaspitna komponenta, važna za izgradnju zdravog ponašanja, ostaje u drugom planu. Uz to, psihološko-pedagoške službe u obrazovno-vaspitnim ustanovama suočavaju se sa nedovoljnim kapacitetima i resursima, što ograničava njihovu mogućnost da adekvatno odgovore na potrebe dece.

Dodatno, saradnja između obrazovno-vaspitnih ustanova i drugih institucija, poput Centara za socijalni rad, je značajna za rešavanje kompleksnih problema koji prevazilaze kapacitete obrazovno-vaspitnih ustanova. Nažalost, u ovom segmentu često nedostaje brzina i efikasnost, što ukazuje na potrebu za boljom koordinacijom i unapređenjem sistema podrške.

Prevencija i briga o mentalnom zdravlju dece takođe moraju postati prioritet. Ovo zahteva jačanje međuresorne saradnje, što uključuje obrazovno-vaspitne ustanove, socijalne službe, policiju i pravosuđe, kako bi sistem bio celovit i usklađen. Na kraju, društvena atmosfera i vrednosti koje promovišemo kroz medije i zajedničke inicijative igraju ključnu ulogu u formiranju zdravog i bezbednog okruženja za decu. Samo kroz zajednički rad svih aktera možemo obezbediti da naše obrazovno-vaspitne ustanove budu bezbedno mesto za razvoj dece.

4. Koji su ciljevi okruglog stola i šta očekujete kao rezultate ovog događaja?

Ideja ovog okruglog stola je da postane deo kontinuirane i periodične inicijative usmerene ka stvaranju bezbednog i zdravog društva. Nije nam cilj organizovati samo jedan događaj, već pokrenuti trajni proces koji će obuhvatiti stručne skupove, diskusije i konkretne aktivnosti sa dugoročnim uticajem.

Rezultat ovog skupa, kao i budućih, treba da bude formulisanje konkretnih zaključaka koji će se pretočiti u inicijative upućene nadležnim institucijama. Ove inicijative treba da služe kao osnova za unapređenje bezbednosnih politika i praksi, dok istovremeno apeli javnosti i medijima imaju za cilj podizanje svesti o važnosti bezbednosti dece. Na taj način radimo na razvijanju bezbednosne svesti i kulture koja je osnova svakog zdravog društva (naravno, opšta kultura i građanska svest se podrazumevaju).

5. Na koji način možemo motivisati širu zajednicu, roditelje i institucije da se aktivno uključe u pitanja bezbednosti dece?

Motivisanje šire zajednice, roditelja i institucija zahteva kontinuirani rad na podizanju svesti kroz razne aktivnosti i projekte. To podrazumeva direktne i indirektne akcije, poput medijskih kampanja, učešća na otvorenim i poluotvorenim tribinama, organizacije predavanja, obuka i drugih edukativnih formata koji su dostupni široj javnosti.

Jednako važno je uključiti stručnu javnost u ove aktivnosti, slušati njihova mišljenja i preporuke, kako bi poruke koje šaljemo bile zasnovane na znanju i iskustvu. Kroz ovakav pristup stvaramo atmosferu saradnje i zajedničke odgovornosti, gde svaki segment društva, od roditelja do institucija, prepoznaje svoju ulogu u zaštiti dece i unapređenju bezbednosti.

6. Da li planirate da proširite inicijative ovog tipa i na druge oblasti koje su značajne za bezbednost zajednice?

Naravno, već imamo ideje za proširenje inicijativa na mnoge druge segmente bezbednosti koji su važni za zajednicu. Ipak, trenutno smatram da je bezbednost dece najvažniji i najhitniji izazov koji zahteva prioritetno reagovanje.

Važno je naglasiti da je ova tema multidisciplinarnog i multiinstitucionalnog karaktera, što znači da obuhvata širok spektar aktera i oblasti. Kao takva, ona zapravo indirektno doprinosi celokupnoj bezbednosti društva i države. Naša namera je da kroz ove i slične inicijative kontinuirano radimo na jačanju bezbednosti u svim segmentima društva.

Zaključak

„Okrugli sto ,,Bezbedna deca – Bezbedno društvo” je mnogo više od događaja – to je poziv na akciju,“ zaključuje gospodin Milutinović. „Verujem da svako dete zaslužuje bezbedno okruženje za rast i razvoj, a svaki od nas ima odgovornost da tome doprinese. Zajedno, kroz diskusiju, saradnju i konkretna rešenja, možemo stvoriti zajednicu u kojoj se bezbednost mladih podrazumeva“.

Pridružite nam se u ovoj važnoj misiji. Bezbedna deca znače bezbedno društvo – danas, sutra i zauvek.

Registrujte se putem e-maila Ova adresa e-pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript u vašem brauzeru da biste je videli. ili pozivom na broj 069/2610138. Prijava je besplatna, a broj mesta ograničen, zato rezervišite svoje mesto na vreme!