Razmišljajte o kriznom menadžmentu kao o osiguranju koje ne želite da koristite, ali ste zahvalni što ga imate!

Koliko puta ste čuli onu staru izreku ,,bolje sprečiti nego lečiti”? Kada je reč o kriznom menadžmentu, ova izreka nikada nije bila tačnija. Ironija je u tome što mnoge organizacije odbijaju da prihvate ovu realnost dok se ne suoče s ,,bolom" koji proizlazi iz kriznih situacija. Međutim, ovaj bol, nije samo metaforički. On ima stvarne, kvantitativne posledice za organizaciju. Zašto je prevencija krize mnogo bolja (i jeftinija!) nego suočavanje sa njenim posledicama?

Zašto čekati da bude kasno?

Zamislite scenario: sve ide kako treba, poslovanje skalira, a onda - iznenada, kriza! Dešava se najgore moguće i nađete se sa problemima koje ste mogli da izbegnete. Zvuči poznato? Nažalost, mnoge organizacije se nađu u ovoj situaciji zato što su ignorisale rana upozorenja ili nisu bile spremne da se suoče sa potencijalnim krizama. Često je potrebno dosta ,,bola” pre nego što menadžment organizacije shvati potrebu za promenom. Mnoge organizacije ,,nemaju volje” da preduzmu odgovarajuće mere prevencije krize dok ne dožive događaje koji izazivaju ,,trajni bol”.

Sada zamislite kako bi izgledao scenario kada bi se bol izbegao:  Zamislite organizaciju koja je spremna da se suoči sa bilo kojom krizom, gde su predvidivi problemi rešeni pre nego što imaju šansu da eskaliraju. Gde je bol od potencijalne krize sveden na minimum zahvaljujući proaktivnom pristupu i umesto da se borite s posledicama, fokusirani ste na rast i razvoj organizacije. Ovo nije san; ovo je ono što krizni menadžment može postići.

Ali, da bismo stigli do ovog scenarija, važno je razumeti lekciju iz psihologije ,,dostići dno”

Koncept ,,dostizanja dna”, iako prvobitno povezan s individualnim promenama, savršeno se primenjuje i na organizacije. Organizacije, poput pojedinaca, često moraju da dožive određeni nivo ,,bola” pre nego što shvate potrebu za promenom. Ali, koliko bola je zaista potrebno?

Nije tajna da prevencija krize može da košta. Ali, koja je cena reputacije vaše organizacije? Izgubljena produktivnost, narušeno zdravlje ljudi, pravni troškovi, izgubljena dobit i šteta naneta reputaciji mogu koštati mnogo više nego ulaganje u krizni menadžment. Statistika pokazuje da plan upravljanja krizama može uštedeti organizacijama trećinu ukupnih troškova krize. Još impresivnije, organizacije sa planom uživaju dvostruko veće poverenje zaposlenih i klijenata. Razmišljajte o kriznom menadžmentu kao o osiguranju koje nikada ne želite da koristite, ali ste presrećni što ga imate kada nastane problem.

Ne dozvolite da vaša organizacija ,,dostigne dno" pre nego što preduzmete akciju

Sposobnost organizacije da predvidi, reaguje i prilagodi se kriznim situacijama može biti razlika između uspeha i neuspeha. Ne želite da ,,bol” postane vaš učitelj i pokretač promena. Poznavanje slabosti organizacije, priprema za predvidive probleme i pravovremena reakcija mogu uštedeti mnogo više od novca.

Sa preko osam godina iskustva u kriznom menadžmentu, GloSec zna vrednost prevencije. Pogledajte kako GloSec usluge iz oblasti kriznog menadžmenta mogu unaprediti otpornost vaše organizacije.