Razumevanje rezidualnog rizika je polazna tačka za bolje poslovne odluke!

U svetu korporativne bezbednosti i upravljanja rizikom, bezbednost i sigurnost poslovanja su od suštinskog značaja. U sklopu šire strategije upravljanja rizikom, definisanje i razumevanje pojma ,,rezidualnog rizika”  igra ključnu ulogu u odlučivanju o nivou rizika sa kojim organizacija može da živi. Šta je koncept rezidualnog rizika, zašto je važan, i kako ga pravilno definisati…

Šta je Rezidualni Rizik?

Rezidualni rizik predstavlja preostali nivo rizika nakon što su primenjene sve mere predviđene tretmanom rizika.

Odnosi se na rizik koji organizacija svesno prihvata kao posledicu ili nemogućnost potpunog eliminisanja rizika. Ovaj koncept je ključan jer pomaže organizacijama da donesu ispravne odluke o tome koliki je prihvatljiv nivo rizika za njihovo poslovanje.

Kako odrediti rezidualni rizik?

1. Identifikujte početni rizik: Pre nego što definišete rezidualni rizik, prvo morate jasno identifikovati početni rizik. To znači prepoznati sve potencijalne opasnosti, pretnje i slabosti u okviru vašeg poslovanja.
2. Procenite efikasnost svih mera za tretman rizika: Nakon što ste identifikovali početni rizik, procenite sve mere koje ste primenili kako biste smanjili ili eliminisali taj rizik. Ovo može uključivati fizičke mere, tehničke mere, tehnološka rešenja, obuku osoblja, itd.
3. Definišite rezidualni rizik: Rezidualni rizik se definiše kao preostali nivo rizika nakon primene  mera za tretman rizika. To je rizik sa kojim organizacija i dalje ostaje suočena, iako su preduzete odgovarajuće mere. Ovaj nivo rizika treba jasno opisati i kvantifikovati koliko je to moguće.
4. Procenite prihvatljivost rezidualnog rizika: Nakon što ste definisali rezidualni rizik, organizacija treba da proceni da li je taj nivo rizika prihvatljiv u skladu sa svojim poslovnim ciljevima i strategijom. To može uključivati analizu potencijalnih gubitaka, troškova i posledica koje bi rezidualni rizik mogao imati.
5. Prilagodite strategiju upravljanja rizikom: Na osnovu procene prihvatljivosti rezidualnog rizika, organizacija treba da prilagodi svoju strategiju upravljanja rizikom. Ovo može uključivati dodatne mere za smanjenje rizika ili prihvatanje rizika na određenim nivoima.

Evo jedan primer rezidualnog rizika u kontroli pristupa:

Recimo da ste menadžer bezbednosti u organizaciji koja se bavi proizvodnjom visoko sofisticiranih elektronskih uređaja. Kako biste zaštitili svoje proizvode i tajne tehničke podatke, implementirali ste stroge kontrole pristupa u svojim prostorijama. Ovo uključuje biometrijsku identifikaciju, pristupne kartice i nadzor kamere. Mere su efikasne u očuvanju bezbednosti vaših objekata.

Rezidualni rizik u ovom scenariju obuhvata preostali rizik od neovlašćenog pristupa, čak i nakon primene svih kontrolnih mera. Na primer, postoji rezidualni rizik da bi neki zaposleni mogao zloupotrebiti svoje privilegije i omogućiti neovlašćen pristup osetljivim podacima ili uređajima.

Kako biste upravljali ovim rezidualnim rizikom, važno je implementirati stalne revizije pristupnih privilegija, obezbediti obuku zaposlenih o pravilima i odgovornostima u vezi sa bezbednošću i imati proceduru za brzu reakciju u slučaju sumnjivih aktivnosti. Osim toga, redovna revizija bezbednosnih procedura i sistema je ključna kako biste smanjili ovaj rezidualni rizik na minimum.

Ovaj primer ilustruje kako čak i sa visokim standardima kontrole pristupa, rezidualni rizik uvek postoji i zahteva pažljivo upravljanje kako bi se očuvala bezbednost i poverljivost osetljivih informacija.

Zaključak: Definisanje rezidualnog rizika je ključna komponenta sveobuhvatne strategije upravljanja rizikom u organizaciji. Razumevanje koliko rizika organizacija ostavlja nakon tretmana rizika, tj. primene odgovarajućih mera, pomaže u donošenju ispravnih odluka i osigurava da se rizik održi na prihvatljivom nivou. Upravljanje rizikom je dinamičan proces koji zahteva redovnu procenu i prilagođavanje kako bi se osigurala bezbednost i održivost poslovanja.

Razumevanje rezidualnog rizika je ključno za kontinuiteta poslovanja. Sada kada znate šta on predstavlja i zašto je važan,  sledeći korak je primeniti ove principe u praksi. Proučite svoje poslovne procese, identifikujte potencijalne rezidualne rizike i razvijte planove kako biste ih efikasno upravljali. Bezbednost je dinamičan proces, i kontinuirano ažuriranje i prilagođavanje su ključni u zaštiti  poslovanja.

Ne zaboravite da se konsultujete sa stručnjacima za korporativnu bezbednost kako biste osigurali najbolje prakse u vašoj organizaciji!