1. JOŠ JEDNA PROCENA,  PROCENA RIZIKA OD KATASTROFA, DO SADA SMO URADILI NEKOLIKO TIH PROCENA?

Pitanje: Šta je i čemu služi Procena rizika od katastrofa?

Odgovor: Procena rizika od katastrofa je veoma značajan dokument kojim se sagledavaju realne pretnje po određenu teritoriji (opštinu, okrug, državu i šire). Njena vrednost je upravo u činjenici da se zaključuje koje opasnosti su relevantne na  toj teritoriji, sa čime se izbegava uzaludnost u izgradnji mera zaštite koje nisu neophodne.

Obrazloženje: Katastrofe su jedna posebna oblast ugrožavanja društvene bezbednosti (setimo se Obrenovca 2014. godine i poplava koje su se desile tamo). Takođe treba navesti činjenicu, da opština Obrenovac, grad Beograd a i republika Srbija u tom slučaju reaguju nasumično. Nisu postojale procene opasnosti i Planovi šta da se radi.  Dakle, niko nije bio svestan moguće opasnosti od poplava.

Procenom rizika od katastrofa se rešava upravo taj problem, stvara se svest i verifikuje činjenično stanje, koje opasnosti mogu da ugroze određenu teritoriju i koliko je rizik od tog ugrožavanja.

U praksi se često ova procena dovodi u paralelu sa nekim drugim procenama rizika, npr Procena rizika na radnimm mestima i u radnoj okolini, pa je pojedine organizacije percipiraju kao nepotrebnu. Dakle, radi se o posebnoj oblasti, uređenoj Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama.

---

2. ZAKONSKA OBAVEZA, ISPUNJAVA SE IZRADOM PROCENE RIZIKA OD KATASTROFA ILI MORAJU DA SE IZRAĐUJU I PLANOVI SMANJENJA RIZIKA I PLANOVI ZAŠTITE I SPASAVANJA

Pitanje: Šta je cilj smanjenja rizika i zaštite i spasavanja i zašto su važni planovi za ove aktivnosti?

Odgovor: Posle izrade Procene rizika od katastrofa, obavezna je izrada plana smanjenja rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama. Na sva navedena dokumenta se pribavlja saglasnost ministarstva unutrašnjih poslova-sektora za vanredne situacije.

Obrazloženje: Po izrađenoj Proceni rizika od katastrofa, za svaki scenario po opasnostima se zaključuju mere za tretman rizika. Tim merama se na procenjivanoj teritoriji rizik od identifikovanih opasnosti zadržava na prihvatljivom nivou. Suština je preduzimanje određenih mera, koje zakon definiše, sa ciljem da se spreči, umanji ili zadrži određena opasnost na prihvatljivom nivou.

Tretmanom rizika se bave nadležne službe i organizacije kojim je to redovna delatnost i u cilju delegiranja zadataka svakoj od tih službi izrađuje se plan tretmana rizika. Plan tretmana rizika zahteva permanentnu primenu i poboljšavanje mera za trteman rizika.

Plan zaštite i spasavanja se izrađuje u cilju koordinisanja angažovanja snaga zaštite i spasavanja u vanrednoj situaciji. Plan se aktivira kada nadležni štab za vanredne situacije proceni da je velika verovatnoća nastanka opasnosti ili kada je opasnost nastala.

---

3. IZRADOM PROCENE I PLANOVA JE ZAVRŠENO SVE ŠTO SE ZAHTEVA PO ZAKONU

Pitanje: Šta je neophodno za ispunjavanje svih zakonskih obaveza?

Odgovor: Organizacija mora da uspostavi efikasana sistem zaštite i spasavanja, koji podrazumeva:

1. Izradu Planske dokumentacije;
2. Određivanje i formiranje snaga zaštite i spasavanja;
3. Opremanje i obučavanje snaga zaštite i spasavanja i
4. Opremanje opremom za ličnu, uzajamnu i kolektivnu zaštitu.

Obrazloženje: Odgovoran za postupanje po zakonu je direktor pravnog lica. Poslove može da delegira stručnom licu za poslove zaštite i spasavanja. Činjenica je da samo ispunjavanjem ove 4 grupe zahteva organizacija uspostavlja efikasan sistem zaštite i spasavanja. Preduzimanjem jednog , dva ili tri elementa se ništa ne postiže, odnosno organizacija ne može da vrši smanjenje rizika od katastrofa niti da se angažuje u zaštiti i spasavanju vlastitih resursa.

Ovde je važno navesti Uredbu o obaveznim sredstvima za ličnu, uzajamnu i kolektivnu zaštitu od elementarnih nepogoda i drugih nesreća, Sl glasnik broj 3/11 i 37/15. Ovom Uredbom je preciznije definisano sa kojom opremom mora da raspolaže organizacija i na koji način.